ГЛУМАЦ БОРИС ИСАКОВИЋ

Постављено: 25.12.2018. у 05:16:27 

На кратко са глумцем Борисом Исаковићем

Позоришна публика у Руми имала је прилику да у новембру

погледа представу "Зашто је полудео господин Р" у извођењу 

Југословенског драмског позоришта из Београда, коју је режирао 

Бобо Јелчић. За представу, која се у многоме разликује од 

већине оних које су виђене на репертоару Културног центра 

"Брана Црнчевић", професор Факултета драмских уметности, 

театролог Иван Меденица је рекао да је она велики репертоарски 

и уметнички изазов Југословенског драмског позоришта. О овој

представи и тетарским темама и дилемама, разговарали смо са глумцем 

Борисом Исаковићем.

Zašto je poludeo gospodin R 1

Ова представа третира питање слободе и права појединца и постављена је у један

контекст неолибералног друштва. Како је било радити на самом тексту, како је текао 

процес стварања ове представе и шта би истакао као кључно, оно што даје одговор 

на питања која представа поставља?

Има више кључних ствари. Представа је настала према предлошку, Фасбиндеровом 

филму из 1968. године, за који је награђен 1971. године. Нисмо имали испред себе 

текст, него транскриптован филм и ваљало је урадити његову адаптацију за позоришно 

извођење. Редитељ представе Бобо Јелчић је фантастично уочио актуелност овог 

филма. Говори се о појединцу, о отуђеном свету у коме живимо и о могућностима 

или немогућностима избављења из свега тога. Тако да је рад био веома узбудљив, 

а уједно је то био мој први сусрет, као и већине нас, са редитељем Бобом Јелчићем. 

Десио се тај фини спој који обожавам, када се догоди таква врста креативног сусрета. 

Редитељ је радио на један врло занимљив начин и баш ме занима како ће румска 

публика реаговати, јер свакако није реч о представи конвенционалног театра, него је 

то представа која иде мало даље и тражи активно и живо учешће публике. До сада је 

свуда пролазила добро и не сумњам да ће тако бити и у Руми.

Позоришна представа је колективни ставралачки чин, али си ти, баш као и 2007. године,

 и ове 2018. године награђен на 23. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, 

и то наградом за најбољу мушку улогу управо за улогу у овом комаду. Имао си током 

каријере прилику не само да глумиш него и да режираш. Колико је по теби битно да 

редитељ направи добру поделу која ће помоћи глумцу да се искаже и да можда још 

боље одигра своју улогу?

Некада се говорило да је добром поделом обављено пола посла и то су старији 

редитељи умели да кажу. Мислим да је данас то и важније, пронаћи младе људи 

који су заинтересовани за рад у овом лудилу у коме живимо, у овој трци, што 

сигурно на одређени начин осиромашује и позориште и одузима му на квалитету. 

Бобо Јелчић је веома педантно ову поделу правио, и то није само ансамбл 

Југословенског драмског позоришта, него су ту и моје колеге из других позоришта, 

Атељеа 212, Београдског драмског позоришта. То јесте кључ успеха једне представе, 

ако може да се, када се улази у рад, отклоне сви ти неки ризици и да се пристане на 

одређене ризике, али никако у смислу компромиса са поделом, што се данас 

веома често дешава, али што није случај са овом представом.  

Текст представе "Зашто је полудео господин Р", иако настао крајем 60-тих година, 

и даље је врло савремен. У једном периоду живота си се нашао на месту директора 

драме Срског народног позоришта у Новом Саду. Како гледаш на драмски текст и

шта би он по теби требало да нуди и, коначно шта би то позориште требало да пружи

публици у 21. веку? 

Мислим да позориште мора да врати ту једину особину коју има, а то је живи сусрет, 

сусрет између гледаоца и глумца на сцени, неоптерећен било чиме. То није питање 

начина, него је заправо питање смисла тог сусрета, да у том заједништву заједно 

откривамо неки нови смисао. Ако позориште то не ради, оно ни не заслужује да постоји. 

Ни један медиј у односу на позориште нема прилику да то ради и у овој представи се 

то на најбољи начин оставрује. Радио сам низ представа са разним редитељима који воле 

да на тај начин стварају позориште које је луцидно и које од гледоца тражи такву врсту 

пажње, да он не може, јер му редитељ и глумци не нуде да унапред открива ствари, да 

удобно седи и гледа представу, него тражи једно баш активно учешће. Такве су представе 

биле и у Српском народном позоришту јер сам обављао и ту функцију директора драме, 

док није настала представа "Галеб". То су представе које превазилазе неке 

репертоарске потезе и постају позоришни догађаји у правом смислу. Волео бих да тога 

код нас има више. Мислим да гледаоци то итекако умеју да цене и да препознају. 

Није у питању само то да је потрошачки менталитет довео до тога да ми више немамо ни 

снаге ни вере у то да можемо да се окренемо и погледамо унутар себе. Наш задатак 

глумаца и свих са ове стране који то радимо, би био да људима помажемо, да се прво 

ми окренемо ка себи па онда да и друге упућујемо у том правцу.

Zašto je poludeo 2

Већ дуго година си на позоришној сцени, присутан си и на филму, телевизији. Све то 

изускује много енергије и снаге. Како успеваш да све избалансираш, да публика 

подједнако воли да те гледа и прихвата у Чеховљевим драмама, баш као и онда када 

тумачиш неке комичне ликове у телевизијским серијама ?

To можда има везе са тим поменутим окретањем ка себи, ка унутра. Чини ми се да тамо леже 

права блага. Ми као глумци смо окренути искључиво ка човеку и истраживати људске дубине 

је непресушна ствар. исто тако је и непресушно да се окренемо и да сви идемо у "Лидл" или 

"Биг" и никада нећемо моћи довољно ствари да купимо и никада нећемо бити задовољни. 

Ова врста погледа унутар себе и откривање некаквих дубина, иако нема краја она доводи до 

нечега што се зове мир, нека врста спознаје и радости на крају крајева. Управо из те радости 

ја могу да радим даље. 

Колико те радује да све то што си до сада остварио, искусио, можеш да пренесеш и 

као професор глуме младим људима који сигурно упијају све оно што им говориш?

Упијају они мене али упијам и ја њих, ослушкујемо се међусобно. Ствари се мењају 

страховитом брзином. Врло се треба удубити и пажљиво посматрати младе људе данас. 

Великим делом је тај поглед ка себи израстао одатле, из те потребе када вас гледа десет 

пари очију. Ви ако не знате нешто, најбоље вам је да признате да не знате и да онда 

потражите та питања. Та спрега јесте мене као професора и глумца стално доводила у ситуацију 

да сам у школи са самим собом и наравно да сам могао да им преносим сва она искуства која сам 

стицао са разним људима. Они могу да виде мој рад, да седнемо и да то прокоментаришемо и 

на тај начин верујем да они уче.

Zašto je poludeo 4

Увек си добродошао у Руму, али да ли си икада размишљао о томе да је овај мали град изнедрио 

толико добрих глумаца, почевши од наше и твоје Јасне Ђуричић, Душка Радовића, Ненада Пећинара 

и сијасет других глумаца који су из Руме кренули?

Тачно, доста, доста њих. Са Јаснине класе је Бојана Милановић баш као што је и

на мојој класи једна млада Румљанка. Занимљиво је то...вероватно не постоји одговор зашто

Рума стварно има толико глумаца, поготово са понајбољим од свих нас, а то је Аца Берчек којем

сам се увек дивио. Невероватан глумац. Не знам зашто је то тако, али је дивно да позориште овде

живи и лудо би било то пропустити, лудо би било не одгајати овде публику и наставити

са одгајањем квалитетних људи и глумаца који се овде у Руми налазе. 

Zašto je poludeo 3

   

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите коментар
Још вести
Број посета: 545802
Општина Рума
Курсна листа
Курсна листа на дан: 17.09.2019
  Куп. Сре. Про.
hrk 15.8967
bam 60.1323
eur 117.2557 117.6085 117.9613
chf 107.3082 107.6311 107.954
usd 106.4702 106.7906 107.111
rub 1.6645 1.6695 1.6745
gbp 132.2085 132.6063 133.0041
Тренутно време у граду
Тренутно нема расположивих података о времену