Ликовна уметност

 ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА ЉИЉАНЕ ВОЈВОДИЋ -

ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА ЉИЉАНЕ ВОЈВОДИЋ - "ПТИЦЕ"


10.02. - 19.02.2022

Улаз је бесплатан

ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА ЉИЉАНЕ ВОЈВОДИЋ - "ПТИЦЕ"

Четвртак, 10. фебруар 2022. године у 19.00 часова

Велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“

Изложба скулптура Љиљане Воводић

„ ...




ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА ЉИЉАНЕ ВОЈВОДИЋ - "ПТИЦЕ"

Четвртак, 10. фебруар 2022. године у 19.00 часова

Велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“

Изложба скулптура Љиљане Воводић

„ПТИЦЕ“

Изложба ће бити отворена до 19. фебруара 2022 године

Радно време Галерије: сваки дан од 10.00 до 12.00 и од 18.00 до 21.00 час, осим недељом када Галерија не ради
БИОГРАФИЈА:

Љиљана Војводић је рођена 1954. године у Зрењанину. Завршила је Факултетликовних уметности у Београду, одсек вајарства у класи професора Николе Коке Јанковића. Радила је као професор ликовне културе у Руми где и сада живи. Излагала је више од шездесетпута на заједничким изложбама, учествовала је у раду двадесетак колонија и излагала је петнаест пута самостално. Добитник je више награда и признања.

САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ:

1993. Рума, Завичајни музеј - инсталација “Птице” (скулптуре)

2001.Златибор, галерија Института “Чигота“ (”Птице - позив на лет”, слике)

2002. Ириг, Прва Српска читаоница (Птице - теракоте)

2003. Нови Сад, галерија СУЛУВ - а (мреже и објекти)

2003. Рума, Културни центар (Замке и мреже - објекти од жице)

2004. Панчево, Галерија Мадам – (Замке и мреже - објекти од жице)

2005. Земун, Геронтолошки центар Бежанијска коса (Птице -слике)

2006. Ужице, Градска галерија (објекти)2007. Сремска Митровица, галерија Лазар Возаревић (Мреже, замке и објекти)

2008. Рума, галерија Културног центра (Глава у кавезу -објекти)

2009. Више градова, перформанс - Еколошка бајка у сарадњи са Градским позориштем, Рума

2012. Шабац, Културни центар (Кавез за тело или царево ново одело) објекти од жице 2016. Стара Пазова, Центар за културу, Скулптуре од жице

2016. Рума, Завичајни музеј, Отмена празнина - скулптуре од жице

2017. Рума, Културни центар „Брана Црнчевић“ Рума - скулптуре од жице

НАГРАДЕ:

2002. Рума, Културни центар - прва награда Ликовног салона

2003. Шабац, Народни Музеј - трећа награда 47. октобарског салона

2004. Рума, Завичајни музеј - Плакета Борковачке колоније Миливоје Николајевић

2005. Парис, Лоувре - PRIH SPECIAL, Salon de la Nationale des beaux - Arts

2006. Сремска Митровица, Прва награда Сремскомитровачког салона

2017. Рума, Друга награда, Румски ликовни салон

Изложба скулптура под називом „Птице“ настала је сарадњом вајарке Љиљане Војводић, Друштва за помоћ МНРО – Рума и Дневног боравка Установе за пружање услуга социјалне заштите „Солидарност“. МНРО Рума чине десетак чланова и полазника грнчарске радионице, а воде их Драгица Вулетић – васпитач, Љубица Здравковић – дефектолог, Љиљана Ранковић – наставник техничког, Нада Бошковић – сарадник и Љиљана Војводић – водитељ грнчарске радионице. Дневни боравак броји тридесет четири корисника са којима раде Драгана Пилиповић – васпитач, Бранислава Јовановић – васпитач, Изворинка Јелић Кочоски – дефектолог, Мерима Николић Попески – социјални радник, Биљана Честић – физиотерапеут, Јелена Покрајац –медицинска сестра, Николина Стоисављевић – васпитач, Велимир Јанкулов – социјални радник и Дејана Лазовић – сарадник. Све ове људе повезала је заједничка учионица, као раскрсница идеја и креативности. Птице су рађене техником теракота и њихов облик се тек наслућује а симболика лако ишчитава, рађање и кретање ка вечитом сну о летењу. Глинене птице су слободни облици који су инспирисали чланове МНРО – Рума и дневног боравка да креирају гнезда од различитих материјала и тиме ову изложбу оплемене читавом лепезом нових значења.

Реч критичара:

Приступ раду академске вајарке Љиљане Војводић могућ је из најмање две перспективе. Са једне стране, имајући у виду новију фазу њеног стваралаштва, приметна је употреба различитих материјала и присуство различитих форми. Изложбом „Кавез за тело или царево ново одело“ доминирали су предмети настали уметничким обликовањем жице, познати су и њени радови од камена који су одликовани међународним признањима, док најсвежије радове одликује употреба теракоте као материјала. За настанак фигура од теракоте кориштена су, још од античких времена позната, четири основна елемента која у свом саодносу конституишу материјалну егзистенцију објеката: земља – која је подарила материјал, вода која је омогућила обликовање тог материјала, ватра којом се добило на чврстини фигура и ваздух којим су сушене, док је целокупни процес усмеравала стваралачка визија уметника. Физичка димензија фигура којима је егзистенција дата путем стваралачке игре наведеним елементима, у свом тематском делу добила је и једну метафизичку димензију, будући да је Љиљана као аутор својим радовима покренула питања везана за проблем слободе. Из тог разлога, везаног за тему и саму идеју дела, на овом месту ћемо се осврнути на други моменат Љиљаниног стваралаштва, који се односи на присуство континуитета у погледу тематике њеног стваралаштва.Поред различитих форми и материјала, нит која се провлачи кроз целокупан ликовни опус Љиљане Војводић и оно што је приметно као континуитет у тематском смислу јесте управо питање слободе. То питање је, као што је наговештено, присутно и у објектима од жице, као што су замке, кавези, али и хаљине које одликује једна „отмена празнина“ која се односи на притисак модне индустрије и привид слободног избора. Тематика привида слободе и једне врсте детерминисаности својствене савременом човеку присутни су и у најновијој изложби названој „Птице које нису полетеле“. Ту је истраживани феномен слободе, на примеру фигура од теракоте које представљају граничне и прелазне облике између јајета иптице, представљен као тежња ка слободи до које се не долази услед различитих ограничавајућих и спутавајућих околности. На тај начин посматран, Љиљанин рад веродостојно описује чувена реченица француског философа Жан Жак Русоа: „Човек је рођен слободан, а свуда је у оковима.“ Но, с обзиром на капацитете људског духа, ово тематизовање слободе не окончава песимистичким ставом. Иако нам ауторка указује на социјалну димензију неслободе, на условљеност и ограниченост различитих врста, ипак можемо претпоставити да ове хибридне фигуре граничног облика јајета и птице, од којих и један и други облик одишу симболичким значењем, ипак садрже снажан потенцијал усмерен ка слободи. На тај начин, Љиљанин рад нам оставља простор за пропитивање слободе и начина на које, и поред различитих облика неслободе, ипак можемо да је остваримо.На крају, Љиљанино дело је могуће сагледати кроз живо искуство, односно путем комуникације са радом, будући да је тактилним приступом фигурама могуће наслутити мисаоно кратање и стваралачки пут самог уметника. На тај начин, ауторка нас позива да се и сами позабавимо питањима која ова изложба превасходно и покреће – питањима слободе: да ли смо слободни, у којој мери смо (не)слободни, и на који начин можемо, и као појединци али и као друштво, постати слободнији? И да ли је можда управо феномен аутентичног стваралаштва, у конкретном облику приказан на примеру радова Љиљане Војводић, један од начина да, и поред свих замки које нас чине заробљеним, остваримо ту толико тражену слободу.. остаје отворено питање.

Слободан Родић, филозоф